Važni telefonski razgovori

Mladi terazijski Crnogorac brzo uspeo u životu i postao direktor tek oformljene firme. Pun sebe, spakovan, miriše, prvi dan na poslu u tek otvorenoj firmi. Kaže mu sekretarica:
- Gospodine direktore, čekaju vas stranke.
Veli on:
- Neka uđu, neće napolju da drežde.
Uđu stranke, sednu. Veli ovaj naš:
- Samo minut me pričekajte, imam neki važni razgovor da obavim.
Okrene broj, teatralno, pun sebe:
- Alo, jel to Vojo Koštunica? Đe si Vojo, đe si rode, Bato ođe… Čuješ, da te zamolim, ako kako možeš da se ne složiš sa ovim mojima dolje… Ti znaš.. Ajd, jesi li mi obećao? Fala, Vojo.
Spusti slušalicu, nasmeši se strankama, ponovo okreće broj:
- Alo, Milo, đe si… Bato ođe… Viđi da ti rečem, ti znaš što sam ja tebi i što si ti meni… Ne bi bilo dobro da se kačiš sa ovima ođe. Zbog mene, molim te. Vojo mi je da garancije… Nećeš, sokole. E vazda ti fala.
Slavodobitno spušta slušalicu pred opčinjenim strankama. Obrati im se:
- Izvolite, šta mogu da uradim za vas?
Diže se jedan:
- Mi smo iz pošte, došli smo da vam priključimo telefon.