Jednog dana čovek uđe u restoran u pratnji ogromnog noja...

Jednog dana čovek uđe u restoran u pratnji ogromnog noja. Konobarica ih upita što žele naručiti…
– Hamburger, pomfrit i kolu – a onda se okrene prema noju:
– A ti?
– Ja ću isto ! – odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbom…
–To bi bilo 750 dinara – reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos. Sljedećeg dana tip s nojem opet uđe u restoran i ponovno naruči:
– Hamburger, pomfrit i kolu – a onda se okrenu prema noju:
– A ti?
– Ja ću isto ! – odgovori noj.
Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbom…
– To bi bilo 750 dinara – reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos. I tako je sve preraslo u rutinu…
Prođe nekoliko dana…
Čovek i noj, kao i obično, uđoše u restoran:
– Uobičajeno? – upita konobarica.
– Ne, danas je petak i uzeću lignje, salatu i pivo – reče tip…
– Ja ću isto ! – odgovori noj.
Ubrzo, konobarica se vrati s narudžbom.
– To bi bilo 870 dinara – reče.
Tip posegnu u džep i izvuče točno toliki iznos… Ovoga puta konobarica nije mogla da odoli svojoj radoznalosti i upita ga:
– Oprostite, ali kako to da uvek u džepu imate tačno toliko novaca koliko iznosi račun?
A, on će joj: – Pre nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu. Protrljao sam je i iz nje je izašao duh i rekao da će mi ispuniti dve želje. Moja prva želja bila je da u džepu uvek imam tačno onoliko novca koliko mi treba da bih platio račun… i, želja se ostvarila… svaki put kad nešto kupujem, u džepu se pojavi tačno onoliko novca koliko mi treba…
– Pa, to je izvanredno ! – uzviknu konobarica – Većina ljudi tražila bi pravo bogatstvo, ali vi ćete ovako biti bogati do kraja života !
– Upravo tako, zatražim li litru mleka ili najskuplji automobil, uvek ću to moći platiti…
– A, zašto vas uvek prati noj?
Čovjek duboko uzdahnu i setno reče:
– E, tu je problem. Moja druga želja bila je da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze, koje će se uvek složiti sa svime što kažem !