Vicevi dana za Ponedeljak, 24. Avgust 2009.

Već 8 meseci je prošlo kako sam na fakultetu a još vam nisam pisala. Stidim se zbog toga, ali vam obećavam, da ću sve to sad nadoknaditi! Prvo molim vas sedite.

Ja sam dobro. Već su mi skoro potpuno zacelile opekotine i već sam se skoro potpuno oporavila od šoka sto sam morala da skačem sa četvrtog sprata. Provela sam samo dve nedelje u bolnici, vid mi se u potpunosti vratio a i povraćam tek jednom nedeljno.

Pošto sam požar izazvala sama, moraćemo univerzitetu da platimo 35.000 dolara odštete, ali glavno da sam ostala živa. Imala sam sreću jer je čovek koji stanuje preko puta primetio šta se dešava i pozvao vatrogasce i hitnu pomoc. I posetio me jeu bolnici, a pošto nisam imala gde da odem (moja soba je u potpunosti izgorela), bio je tako ljubazan i ponudio mi da pređem kod njega. Ima jednosoban stan, ali nam je sjajno. Inače, on je dvaput stariji od mene, ali ludo smo se zaljubili jedno u drugo i planiramo da se venčamo. Još se nismo tačno dogovorili kada, ali hteli bismo da se venčanje održi pre nego što se na meni primete tragovi trudnoće. Uistinu, dragi moji, biću majka! Znam da jedva čekate trenutak kada ćete postati baba i deda, i potpuno sam ubeđena da cete bebice (jer čekamo trojke) primiti sa onoliko ljubavi sa koliko ste mene okruživali kada sam bila mala.

Jedina stvar koja trenutno odlaže našu svadbu, je da je moj verenik pokupio negde neku odvratnu infekciju. Zbog toga smo oboje opet u bolnici, jer sam i ja to dobila, ali sada nam je mnogo bolje zahvaljujući antibioticima, koje dobijamo intravenozno. Doktori ovu bolest nazivaju sifilis ili tako nekako.

Znam da ćete mog supruga dočekati širom raširenih ruku, i da će on brzo postati deo naše porodice. To je veoma drag covek, i uprkos tome što nema završenu osnovnu školu veoma je ambiciozan. Naravno, on je druge veroispovesti, ali znam da ste tolerantni, pa vam neće smetati ni to što je tamnije puti. Pošto je približno vaših godina, slagaćete se vrlo dobro, naročito kad se preselimo kod vas (jer je njegov stan suvise mali za toliko ljudi, a i nije njegov nego plaćamo kiriju). Čini mi se da su i njegovi roditelji čestiti ljudi, jer je njegov otac poznati švercer narkotika iz Afrike, odakle je poreklom i moj budući, a i pored takvog posla nema nikakvih para, što samo govori o poštenju.

Tako, sada, kada sam vam sve opširno opisala, mislim da je vreme da vam priznam da mi nije izgoreo stan, tako da mi nije ništa, nisam ni bila u bolnici, nemam ni verenika crnca ni sifilis. Istina je ta da sam pala iz matematičke analize i tri druga predmeta i prema tome okinula godinu, pa sam htela da vam pokažem da na ovom svetu postoje i gore stvari od toga!

Ljubim vas, vaša ćerka