Vicevi dana

Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam!

Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!

Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli ste da su me džihadisti oteli sa građevine dok sam radio na mešalici ovde u pustinji zajedno sa kolegom Stamenkom. Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom. Kažem ja Stamenku da će izgleda da traže za nas otkup. Onda smo ga najebali burazere - kaže mi Stamenko.

I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a još nije došao naš novi ambasador. Onda su zvali tu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu i da ga mi uopšte ne interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.

I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk jer sam bio tenkista na Kosovu. Oni su se silno iznenadili, a ja sam objasnio da je to sitnica. Stamenko ih je učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio na Vukovaru. Ja sam im posle očistio topove, jer sam u vojsci u Bosni bio artiljerac a Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se krili od NATO pakta.

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi, tako da se ništa ne brinete - čim mi istekne ugovor, eto mene kući...

Srdačno vaš Milivoje