Vicevi dana

[nastavak pisma]

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target. Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom koji renta. Ja sam vec obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent. Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejsting, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

[kraj pisma sutra]