Vicevi za Sredu, 13. Jun 2007.

Mora da si iznenađen što ti pisem danas, ovoliko posle praznika, ali hteo bih da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to baš od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim željama.

Pisao sam Ti da želim bicikl, rolšule, Matchbox pistu s autićima i loptu. Rasturao sam se od učenja cele godine, ni jednom nisam zakasnio a čak sam dolazio i ranije u školu da bih pomogao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji učenik u razredu a osvojio sam i prvo mesto na republičkom takmičenju mladih matematičara. U celom naselju ama baš niko se pristojnije nije ponašao od mene, ni moj stariji brat Steva, ni mama ni tata, komšije i da ne pominjem. Čak sam i bakama i dedama pomagao da pređu preko ulice i dobio značku "Najbolji mali policajac".

Pošto iz navedenog i najveća budala može da zaključi da sam tokom cele prošle godine bio dečak za primer, sada bih želeo da tebi, dragi Deda Mreze postavim nekoliko pitanja:

Kako si uopšte imao muda da mi posle svega ispod jelke ostaviš usrani Yo-Yo, jebale te čarape sa znakom Matrix-a, i one lego kocke? Imaš li ti uopšte mozga u toj debeloj glavi? Zar misliš da sam se ja cele jebene godine mučio i trudio ni za šta, jebali te pokloni! Mene si zajebao kao da sam ti najgori neprijatelj, pička ti lepa materina a onom pederu Jovi od prekoputa, ostavio si najnoviji bicikl iako ih već ima tri, keva mu se kara sa šefom pa zaradila.

Nemoj slučajno da se zajebeš pa da naredne godine probaš da se ufuljas kroz dimnjak u moju kuću. Sjebaću te kao malog majmuna, kretenu jedan bradati. A od onog tvog jelena ću kobasice da napravim, pa ćes morati peške do jebenog Severnog Pola, isto kao što sad i ja pešačim jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u kurac Deda Mraze, i samo da znaš da ja sve pamtim a sledeće godine ću ti se slatko najebati majke, pederu jedan debeli i bradati.

S ljubavlju, Tvoj Perica